АКТИВНОСТИ 

 

Центар је издао следеће едиције:

1. Монографију “Насучно-меморијални центар патријарх Јосиф Рајачић”, 1000 ком.

2. Часопис АРХИВ, 500 комада

3. Монографију “Патријарх Јосиф Рајачић-његово и наше доба”-ћирилично издање поводом 160-годишњице однивања Војводине Српске, Патријаршије српске и устоличења Првог српског патријарха Јосифа Рајачића на столицу српског Патријарха. Промовисана на штанду Патријаршије на сајму књига 2008, на штанду Министарства за културу и Министарства за дијаспору, Музеју Војводине у Новом Саду, Богословији Св. Арсеније у Сремским Карловцима, Карловачкој гимназији Сремски Карловци, Манастиру Привина глава, Митрополији загребачко-љубљаснској и Музеју Крушевац, Нова Градишка, Врњачка Бања, Шабац Министарству за дијаспору у Београду, Клубу НМЦ у Београду, на ТВ РТС, Студио Б, Авала, АРТ, Коперникус, ТВ Војводине, Скај плус, ХРТ,  радио Фокус, Радио Београд и радио Словољубве.

4. Монографија “Патријарх Јосиф Рајачић-његово и наше доба” латзиничко издање, 1000 ком. Промовисана у Загребу у дворани Ватрослкав Лисински пред три председника држава и 2000 узваника.

У Конзулату у Ријеци у организацији Министарства за спољне послове, пред више од 300 узваника, у Манастиру Гомирје и Просвјети у Гомирју.

Ове двије Монографије врло богато илиустроване и престижне монографије финансирали су: Министарство за културу Р Србије, Покрајински секретаријат за културу, Извршно веће АП Војводине, Српско народно вијеће из Загреба  и Музеј Војводине.

5. Издали смо јубиларни календар за 2008.годину, те календар за 2000. годину.

6. Учествовали смо у припреми и реализовању више изложби о Патријарху Рајачићу.

7. Организовали смо и реализовали с школама и ђацима неколико школа пројекат “Предузетни Карловчани”.

Otvoren Naučno memorijalni klub

„Patrijarh Josif Rajačić“

(Пренесено Топ-Србија)
ponedeljak, 23 april 2012 23:07

Naučno-memorijalni klub „Patrijarh Josif Rajačić“, otvoren je u petak, 20. aprila, u Beogradu, opština Savski venac, Ulica kralja Milana 60. Povod za to je obeležavanje 170-togodišnjice ustoličenja na stolicu karlovačkog mitropolita Josifa Rajačića i 164-godišnjice od osnivanja (obnavljanja) Patrijaršije Srpske i uzvišenja istog na katedru Prvog srpskog patrijarha te Majske skupštine 1848. godine.

Posebno zadovoljstvo i zahvalnost iskazao je neumoran čuvar patrijarhovog imena i dela,  akademik Petar baron Rajačić, potomak Josifa Rajačića, svim prisutnima: episkopu hvostanskom gospodinu Atanasiju (Rakita), episkopu Danilu, direktoru Muzeja Vojvodine, gospodinu Jovanu Paunoviću, direktoru Pedagoškog muzeja Nemanji Antoviću, direktoru Poslovnog prostora Savski venac, Branislavu Pejčiću, čoveku koji je pomogao, zajedno sa predsednikom opštine Tomislavom Đorđevićem, da ovaj prostor danas koristi Naučno memorijalnoi klub „Patrijarh Josif Rajačić“. Dr Petar baron Rajačić pozdravio je i gospođu Jelenu Lopušina, iz Zavoda za intelektualnu svojinu, predstavnika privredne komore Srbije gospodina Zorana Matića i sve ostale, drage prijatelje i uzvanike koji su došli, da uveličaju ovu svečanost.

Generalni sekretar Naučno-memorijalnog centra „Patrijarh Josif Rajačić“ podsetio je prisutne na nekolicinu istorijskih sekvenci u kojima je neposredno učestvovao patrijarh Rajačić, a koje su imale nemerljiv uticaj na istorijske tokove njegovog, srpskog naroda.

– Patrijarh Josif Rajačić je ta ličnost koja je u tadašnjim Karlovcima okupila vascelo srpstvo: od prote Matije Nenadovića, do predstavnika Srba u sve tri države, turskoj i austrougarskoj carevini i Kneževini Srbiji. U onim burnim vremenima evropskih revolucionarnih kretanja, umeo je da objedini svoj narod. Sa svojim savremenicima stvorio je Autonomnu Vojvodinu Srpsku, tako da smo u to vreme imali dve autonomne srpske države u dva carstva, jednu Srbiju pod turskim i Vojvodinu pod austrougarskim. Veliko je to bilo i ostalo delo koje je 1918. godine donelo prisajedinjenje matici Srbiji. Dunav i Sava, nadamo se, nikada više neće biti granica između dva dela srpskog naroda. Patrijarh Rajačić je u ono vreme čvrsto stao u odbranu svoga naroda i svoje vere.

Navedimo neke od zasluga: ostavio nam je Vojvodinu, Patrijaršiju, Karlovačku gimnaziju na višem nivou, osnovao je Arhiv, Botaničku baštu, izgradio novi dvor-konzistoriju, uveo protokol i gardu, dao napisati Prvi srpski kuvar, zadužio Kornelija Stankovića i pomogao mu da uvede višeglasno pevanje u crkve i hramova. Uniformisao je sveštenstvo i ustanovio jednoobraznu liturgiju, jer su se do tada Bogu obraćali kako je ko znao. Jednom rečju, reformisao je Srpsku prvoslavnu crkvu i izborio se da se ista izjednači sa tadašnjim crkvama Evrope. Učinio je da se srpski narod zove svojim imenom, a ne Raci, i da se naša crkva zove Srpska pravoslavna crkva. Lično se zalagao da veliki broj mladih ljudi ode na studije u neka od evropskih učilišta. Jedan od njih je bio i Svetozar Miletić. Znao je da samo školovan i osposobljen mladi naraštaj može da bude od posebne koristi svom narodu.

Kada je bio u situaciji da vodi rat, svojim vojnicima je rekao sledeću zakletvu: „Proklet bio svaki onaj koji bez krajnje nužde robi, pali i seče, koji nevinost u devojaka i žena ne brani i ne hrani, koji trud i muku svog sugrađana ne štiti i ne brani, ma koje on vere i nacije bio, a blagoslov božiji prizovem svakom srpskom sinu koji kao stijena pred neprijateljem stoji. Ako naš neprijatelj robi, pali, seče, ostavimo njemu prokletstvo sveta i osudu Boga, mi budimo dični junaci, ponosni na svoje pretke, Nemanju, Lazara, Svetog Savu itd.”

Govorio je osam svetskih jezika trudeći se da na najbolji način predstavi dostignuća i kulturu srpskog naroda.

-Patrijarh Rajačić je ona ličnost koja se ne sahranjuje sa zemnim ostacima nego predstavlja ličnost koja sve više vaskrsava i govori o njegovom delu i viziji – rekao je dr Rajić.

Otvaranje kulturnog i duhovnog kluba “Patrijarh Rajačić” u Beogradu, ima za cilj da da doprinos izučavanju uloge ne samo Rajačića, nego i mnogih drugih, a potisnutih u zaborav srpskih velikana, svetlih ličnosti naše istorije i njihovih dela, kao i najvažnijih kulturno istorijskih događaja srpskog naroda. Naučni memorijalni klub „Patrijarh Josif Rajačić“ biće nezaobilazan deo kulturne, duhovne, istorijske i turističke ponude opštine Savski venac, ali i Beograda.

Ovo je bio povod da se uruče nagrade, diplome sa srebrnom medaljom patrijarha Rajačića svima onima koji su učinili napor da se ovaj kutak ostvari, a svečanost je upotpunila izložba našeg, u svetu poznatog slikara, Ranka Vukeljića, koji se vratio u Srbiju, jer je više od dve decenije stvarao u dalekoj Australiji, a mislio i sanjao svoju zemlju.

**********************************************************************************************************

U Sremskim Karlovcima obeležena 150. godišnjica

smrti patrijarha Rajačića

petak, 16 decembar 2011 10:36
Obeležavanja preneseno s Top Srbija

 

Pre 150 godina, 1/13. decembra 1861.godine u Sremskim Karlovcima, upokojila se duša patrijarha srpskog Josifa Rajačića. Onoga momenta, u čitavoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a pogotovo u hramu Srpske mitropolije, čula su se zvona sa svih crkava i manastira, širom Karlovačke mitroplije,

da označe onoga koji se uspeo u Gospodu, onoga koji je veliki doprinos dao srpskom narodu, svojoj crkvi, u ona teška vremena, ona vremena kada nije bilo lako stajati na tronu i kormilariti brodom srpske pravoslavne crkve, u ono vreme, u tuđoj zemlji Austrougarskoj, boreći se sa svim nedaćama i nezgodama koje su zadesile srpski narod. Počevši od jezuita i unijatstva do unutrašnjih i spoljašnjih nesuglasica i peripetija, koje su se dešavale u to vreme, patrijarh je imao snage i duha koji mu je Bog darivao, da ponese taj krst i uzdigne ga na svoju Golgotu, onako kako je on to i zamislio, i kako ga je Bog obdario. Veliki je rab Srpske pravoslavne crkve, kojeg se mi sećamo 150 godina od njegovoga upokojenja. 150 godina se na ovaj sveti dan drže parastosi pokojnom patrijarhu Josifu Rajačiću, onome, koji je osnovao mnoge škole, mnoge institucije u srpkom narodu; učvrstio mitropoliju i učvrstio parijaršiju srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima; mudro vodio i borio se pred bečkim dvorom i peštanskim, pokušavajući da od onih, od kojih je bilo vrlo teško izdejstvovati privilegije i dostojanstvo srpskog naroda, uspeo je i podigao jedan nivo Srpske pravoslavne crkve i svoga naroda. Čuvajući svoj narod, polazeći od onoga malog mesta Brinja, gde se rodio, preko manastira Gomirja, gde je odrastao i bio starešina manastira Gomirja, kasnije se nalazio na kormilu i na čelu eparhije Dalmatiske u Šibeniku, gde je osnovao Bogosloviju u gradu Šibeniku, zatim prešao u čuvenu Zadarsku bogosloviju, na čelu koje je bio naš teolog i kanonista Nikodim Milaš, koji je osnovao i napisao mnogobrojne knjige. On je bio na čelu te bogoslovije, koju je patrijarh Josif Rajačić, tada episkop dalmatinski vaspostavio. Zatim dolazi na katedru u Vršac i Temišvar, a sa vršačke, odnosno temišvarske eparhije dolazi u Sremske Karlovce, gde biva 1848. godine vaspostavljen za patrijarha srpkog i postavljen na čelo jednog ogromnog kormilara na brodu pravoslavne crkve na ovim prostorima, 1848. godine. Od tada pa sve do danas, njegovom zaslugom i mnogobrojnim uticajem njegovim i ostalih patrijaraha, koji su nastavili kormilariti, Germana Anđelića, pa zatim Georgija Brankovića, Lukijana Bogdanovića i svih ostalih, do poslednjeg patrijarha koji su stolovali i prebivali u Sremskim Karlovcima i vodili brod Srpske pravoslavne crkve. Pre nekoliko godina, kada smo vršili restauraciju i obnovu Saborne crkve u Karlovcima, posle 100 godina obnove ovog sabornog hrama, čineći i arheološke iskopine, našli smo grobnice oko 10 srpskih patrijaraha, mitropolita, jerarha srpske pravoslavne crkve. Imao sam prilike da vidim i grob pokojnog patrijarha Josifa Rajačića. Mnoge nismo otvarali zbog preporuke njegove svetosti patrijarha Pavla, koji nije dao blagoslov da se otvore, već da se pohrane i očuvaju onako kao što su to i ktirtori i priložnici uradili, počevši od Pavla Nenadovića, ktitora ove svetinje i ove crkve, tako do poslednjeg Germana Anđelića, koji se nalazi u ovoj grobnici, u ovoj prekrasnoj Sabornoj crkvi. Moleći se Bogu, da Bog sve ono što su oni činili podari na nasleđe i da im bude milostiv, a nama da podari slogu, ljubav bratsku, da se mi zajednički sećamo našeg patrijarha, sećamo velikana srpskoga naroda, ma gde se našli, ali da svi radimo za dobrobit srpskoga naroda, svoje crkve, želeći da očuvamo jedinstvo, da očuvamo mir, slogu i blagoslov božiji u srpkom narodu. Danas, zato, njegovim molitvama Gospod neka podari i nama zdravlja, sreće i ljubavi, a da u ovim danima pred veliki praznik rođenja gospoda Isusa Hrista našeg, budemo svakako u jednome molitvenom tihovanju da dočekamo rođenje Gopsoda Isusa Hrista našeg, na vijek i vjekova…

Tim posvećenim rečima je vladika sremski Vasilije služio parastos u Sabornoj crkvi u Sremskim Karlovcima. Saborna crkva odzvanjala je besprekorno jasnim višeglasnim pojanjem đaka Karlovačke bogosovije, čime su ispunili i hram i srca prisutnih, koji su pratili ovu svečanu liturgiju. Među prisutnima, nalazio se i baron Petar Rajačić, potomak patrijarha Rajačića, koji je tom prilikom rekao:

-U sklopu svoga plana i aktivnosti, Naučno-memorijalni centar „Patrijarh Josif Rajačić“ iz Sremskih Karlovaca, ove godine je organizovao niz svečanosti i sećanja na upokojenje patrijarha Rajačića. Ove godine se navršava 150 godina od odlaska u večna prostranstva patrijarha Rajačića, koji nam je osnovao Vojvodinu, osnovao patrijaršiju koju mi danas imamo, koji je vodio političku bitku na područjima tadašnje monarhije. U Požunu za govornicom je izašao i borio se za prava svog naroda, borio se da se za njegovo ime, ne Raci, ne Vlasi, nego Srbi. Da se njegova crkva ne zove Grko – nesjedenjena i šizmatička, nego da se zove Srpska pravoslavna crkva. Kada je u bečku dvoranu ulazio pred cara, i kada je onaj koji je najavljivao udarom štapa da u drvoranu ulazi racki patrijarh Josif Rajačić, on je stajao, nije hteo da uđe,  ni prvi, ni drugi put. Tek kada je najavaljen srpski patrijarh Josif Rajačić, ušao je u dvoranu i stupio je pred lice cara. I od tada se Srbi u monarhiji zovu uvek svojim etničkim imenom, Srbi. On je nama u Karlovcima sagradio ovu konzistoriju, koju danas imamo, podigao gimnaziju za dva razreda više; hteo je da se tu osnuje i univerzitet, ali bečka vlada to tada nije dozvolila; tražio je da se osnuje muzej, jer je to bilo preporodno vreme, kada se javlja preporod na teritoriji cele monarhije. Nije dobio muzej, ali je osnovao arhiv, botaničku baštu, osnovao je litografiju – štampariju, među prvim štaparijama ne samo na području Balkana nego i u Evropi, a Sremski Karlovci dobijaju mogućnost da štampaju svoje novine. Uniformisao je sveštenstvo, do tada je nosio ko je šta imao; uveo je jednoobraznu liturgiju u hramove, da ljudi znaju kako da se Bogu obraćaju, a ne kako kome padne napamet. Uveo je u školu predmet risanja (crtanja) i borio se za kulturu Srba i tražio je taj deo kulture i u prehrani. Naterao je svoga kuvara, Jeroteja Draganovića, da zapiše Prvi srpski kuvar, i mi tu knjigu imamo danas kao takvu.

-Naš centar je imao zadatak da obeleži i da ovoj mlađoj generaciji ljudi prikaže, koje je bilo delo i koja je bila aktivnost i uloga patrijarha Rajačića u njegovom vremenu, jer nam je on ostavio mnogo. Da nije osnovao Vojvodinu, ona danas, verovatno ne bi bila u Srbiji, možda ne bi bila ni pokrajina, možda bi bila u sastavu neke druge države. On nam je stvorio uslove da se prisajedini sa maticom. I zbog toga ga ne smemo zaboraviti. Zbog njegovog dela, a ne zbog njegovog imena. Njegovo delo je veliko, i mi smo se opredelili da ove godine obeležimo parastosom, akademijama, tu njegovu godišnjicu, pa smo počeli od Vršca, zbog toga što je 1833. godine patrijarh Rajačić, tada episkop, iz Šibenika došao u Vršac da tu stoluje. U Vršcu ga je tada dočekala kolera, i on se borio protiv nje, i 40 godina pre Roberta Koha otkrio bacil kolere. Predivna je to bila svečanost u Vršcu, vladika banatski Nikanor nas je predivno dočekao, održao divnu liturgiju, divan parastos, crkva je odzvanjala imenom patrijarha Rajačiča. Ja mislim da bi patrijarh bio presrećan da je čuo svoje ime, da nakon 150 godina, 170 godina kako je otišao iz Vršca, i verujem da bi njegova duša bila presrećna zbog toga. Nakon toga je bila održana, vrlo posećena, svečana akademija, na kojoj je prikazan film o njemu, predstavnici opštine su održali izvanredne govore, nazvali su ga ocem Vojvodine, na kraju su pokrenuli inicijativu za kanonizaciju.

-Danas smo došli u Sremske Karlovce i vladika sremski Vasilije je služio parastos. Imali ste divnu priliku da čujete jednu uzvišenu službu praćenu višeglasnim pojanjem, koje je patrijarh Rajačić takođe dao uglazbiti Korneliju Stankoviću. Kada je to pojanje predstavio u bečkoj koncertnoj dvorani Musikverein, bečka gospoda su se divila i pitala da li je moguće da srpska pravoslavna crkva ima tako divno pojanje. Sa ovom sližbom u Sremskim Karlovcima, ne završavamo aktivnost obeležavanja 150-to godišnjice odlaska patrijarha Rajačića. Naučno-memorijalnom centru „Patrijarh Josif Rajačić“, je uredio jedan prostor u Beogradu, blizu Slavije, gde će se otvoriti klub patrijarha Josifa Rajačića. U tom prostoru će se predstaviti Sremski Karlovci i patrijarh, u njemu ćemo predstavljati dostignuća Vojvodine, vojvođanske privrede, vojvođanske umetnosti i približavati dostignuća građana Vojvodine, kao dela Srbije, Beogradu i drugim delovima Srbije, da se na neki način svi zbližimo, i trgovčki i duhovo i ljudski, i s tim ćemo završiti ovu godinu – rekao je baron Petar Rajačić.

Josif Rajačić spada u red onih koji su menjali svet i stvarali istorju. Ova dešavanja su bila samo kratak osvrt na jedan Bogomdat život, koji je načas bljesnuo na zemlji i ostavio neizbrisiv trag, ali je postavio i veliki zahtev da se taj svet promeni. Često, tako veliki izazov upućen svetu, nažalost, nije uvek u skladu s onim što on može da ispuni.

______________________________________________________________________________________

Datum objave: 17.10.2008   Rubrika: Kultura

 

RIJEKA: SINOĆ PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA O PATRIJARHU JOSIFU RAJAČIĆU

Popunjavanje praznina srpske i hrvatske historiografije
Patrijarh Rajačić je 1848. godine uveo Josipa Jelačića u bansku vlast, čime je izravno utjecao na formiranje hrvatskog nacionalnog identiteta
S predstavljanja knjige »Patrijarh Josif Rajačić – njegovo i naše doba«RIJEKA – O historiji Srba u Hrvatskoj i njihovoj ulozi, razvoju, duhu i kulturi još uvijek se malo zna i piše. Ta tema nije dovoljno obrađivana niti u srbijanskoj historiografiji, radi »mira u kući«. Bez historijske istine nema ni razumijevanja, ni uvažavanja niti ljubavi – riječi su kojima je Petar Rajačić objasnio motive pisanja knjige …
___________________________________________________________________________________________

Velika skupština Srba u Zagrebu 2008.

Više od 1.680 srpskih većnika iz svih krajeva Hrvatske na Velikoj skupštini Srpskog narodnog veća u Zagrebu i usvojilo smernice budućeg delovanja

Najviši predstavnici hrvatske države na skupštini SNV (Foto Beta)

Srbi u Hrvatskoj održali su dana 31. maja 2008. u Zagrebu Veliku skupštinu Srpskog narodnog veća. Bio je to najveći skup u samostalnoj Hrvatskoj. Na Skupštini se okupilo se više od 1.680 srpskih većnika izabranih širom Hrvatske u manjinskim većima po županijama, gradovima i opštinama. Ovim skupom se SNV predstavilo javnosti kao dobro organizovano telo koje dobiva novu ulogu i predstavlja se kao krovna organizacija Srba u Hrvatskoj. Bio je to dičan i uzvišen svojevrstan narodni sabor Srba koji je doneo važne odluke za život i suživot i čitavu zajednicu u RH.

Veliku skupštinu, nazvanu Majska Skupština, pored navedenih većnika uveličali su brojni uzvanici i visokodostojanstvenici: predsednik RH Stjepan Mesić, predsednik vlade Republike Srpske Milorad Dodik, izaslanik predsednika Srbije Bojan Pajtić, ministar spoljnih poslova RH Gordan Jandroković, predstavnik Svetog sinoda SPC vladika Lavrentije Šabački, diplomatski predstavnici brojnih zemalja, Saveza antifašističkih boraca Hrvatske, kao i predstavnici srpskih organizacija iz okruženja, među kojima su posebno toplo pozdravljeni predstavnici sa Kosova i Metohije. Prof dr Milorad Pupovac je posebno pozdravio potomka loze Patrijarha i barona Josifa Rajačića, čoveka “koji nosi to veliko ime” barona Petra Rajačića, autora monografije “Patrijarh Josif Rajačić-njegovo i naše doba”.Najava je pozdravljena burnim aplauzom prisutnih.

Nakon završnih govora prof. dr Milorad Pupovac promovisao je predmetnu Monografiju i istu dodelio predsedniku RH Stipi Mesiću, a autor baron Petar Rajačić uručio je  predsedniku Miloradu Dodiku, predsedniku IV AP Vojvodine dr Bojanu Pajtiću, kao izaslaniku predsedika RS Borisa Tadića, te predsedniku grada Zagreba Milanu Bandiću. Tako da je ova Monografija doživela svoju vrlo veliku i značajnu promociju, u RH, Zagrebu, Rijeci i  Gomirju.

Petar baron Rajačić o Patrijarhu Rajačiću

Prezentacija o Rajačićima i Paunovićima